Kriza koju je izazvao virus SARS-CoV-2, definitivno će obeležiti 2020 godinu. Neki smatraju da će ekonomske posledice krize biti biti slične onima koje su zadesile Zapadni svet 20ih i 30ih godina prošlog veka. No, da ne bismo ponavljali ono što je već mnogo puta rečeno, pokušaćemo da napravimo paralelu sa jednim filmom (sada imamo mnogo više vremena da se i njima posvetimo).

Španski film Platforma predstavlja dobru paralelu sa životom u vreme pandemije korona virusa, ali je takođe slika o tome kako u doba krize dolazi do drugačijeg ponašanja ljudi.

Scenario je fokusiran na brutalni eksperiment. U ogromnom, vertikalnom zatvoru, svaki od 200 spratova se sastoji od jedne malene sobe u kojoj su smeštene dve osobe. U sredini svake sobe, u sredini zgrade, nalazi se ogromna rupa na kojoj se jednom dnevno, u najkraćem intervalu, zaustavlja platforma za deljenje obroka. Na platformi se nalazi ogromna količina vrhunske hrane i pića, koja je (kasnije se saznaje) dovoljna da se prehrane svi ljudi na svim nivoima.

Međutim, da bi bilo dovoljno za sve, svaki pojedinac treba da jede onoliko koliko je potrebno; da ne uzima više nego što može.

Kao što se i u samom filmu postavlja pitanje, tako i u ovoj konkretnoj industriji – Da li imate poverenja u neki sistem? Da li trošimo racionalno?

Retail analitika iz prvog meseca krize i neposredno pre nje pokazuje nova ponašanja potrošača, nove kupovne misije: panične kupce (gomilaju zalihe), one koji su podlegli osrednjem gomilanju kao i one koji su zadržali normlani pristup kupovini.

Ovakvo potrošačko ponašanje dovelo je do privremenih nestašica, kao što su i u filmu neki „spratovi“ ostali bez obroka. Ako nečemu treba da nas nauči celokupna situacija, jeste u velikoj meri to da smo usput zaboravili na solidarnost, da većina ljudi ne razmišlja o ugroženima (kao i u samom filmu trenutno „nižim nivoima“). Zaliha ima, kupujte racionalno, mnogi su poručili. Da nismo racionalni potrošači, svakodnevno nam pokazuje situacija na rafovima, koji ne stižu svakog dana da se popune potrebnim namirnicama. Jedan danski riteljer je drugi komad sredstva za dezinfkeciju cenirao po x50 ceni.

Pitanje je da li će ljudi, kada sve prođe, odmah vratiti svoje stare navike ili će ih zauvek promeniti?

Da li su ritejleri shvatili da treba da imaju dobar e-commerce, ali da imaju i neki protokol za hitne i neočekivane sitaucije? Ko je mogao odmah se „šiftovao“ na e-commerce, ali fulfilment deo nije kod svih jednako funkionisao. Novi Ocado kupci u Engleskoj, na primer, nisu mogli da poruče bez dužeg čekanja jer je fokus bio na lojalnim kupcima koji redovno pred-registruju svoje kupovine, i to rade godinama. Eto, kako lojalnost postaje bitna!

Došlo je i do određenog, nužnog zaokreta, jer su ritejleri odmah shvatili da sada nije bitno da li je „svinjski but bez kosti“ na popustu, već da li ga uopšte ima svakodnevno u radnji; postalo je bitnije da se potrošačko ponašanje obuzda, da se sačuvaju zaposleni koji su najizloženiji gužvama i riziku, da se nagrade i da im se pruži podrška.

Borba za opstanak u biznisu je postala borba za zaštitu zaposlenih, potrošača, molbe i zabrane kupovina ogromnih količina osnovnih životnih namirnica, povećanje plata najizloženijim zaposlenima, podsećanje potrošača da u svom komšiluku imaju i starije komšije koje ne mogu u kupovinu i poziv da im se pomogne…Naučili smo da solidarnost može biti i deo strategije.

 

Sara Nikolić
Account Manager

Podelite post: