Kovidirani marketing

Koronski new abnormal  sa pandemijom kakvu ne pamtimo izazvao je marketare na različite načine. Neki su ostali na nivou komunikacije, a drugi su pomažući napravili neke promene u samoj usluzi/proizvodu i načinu na koji je dostavljaju.

Čak su i najaveći brendovi uposlili svoje skupe simbole kako bi promovisali socijalnu distancu. Verovatno je dobijeni publicitet bio vredan ove žrtve. Ima i onih drugih koji misle da je „kovidacija“ marketiranja dobar potez jer je ova sitaucija dobar „emotivni setting“ za prihvatanje i korišćenje brendova. NIsam baš neki fan takvog pristupa.

Ne kažem da mi marketari sada treba da prestanemo da radimo, niti da prodaja treba da stane zato što je došlo „koronsko“ doba. Naprotiv, marketing inicijative koje istovremeno pomažu potrošačima i biznisama, a ne bave se isključivo komunikacionim Covid 19 aspektima me oduševaljvaju.

Odlična inicijativa iz regiona je partnerstvo Podravke i Hrvatske pošte. Podravka je napravila pakete inače najkupovanijih proizvoda i ponudila sa Poštom dostavu na kućnu adresu. Potrošači su oberučke prihvatili. Određene promene na linijama za pakovanje su se sigurno desile, ali svima je dobro, a biznis nije stao.

Inicijativa iz sveta je Uber Eats koji je malo tvikovao svoj softver da bi vlasnicima restorana brže stizao novacu momentu kada se ugostiteljski biznis značajno usporio. Pored toga, otvorena je i mogućnost da novi mali biznisi uđu na platformu ne bi li preživeli. Veliki broj podeljenih vaučera omogućava potrošačima da probaju hranu sa mesta koja ranije nisu koristili. Opet brza marketing taktika koja ima mnogo smisla i na duge staze jer partnerstva nastala u teškim vremenima imaju više šanse da opstanu. Uber Eats je shvatio da mora da pomogne tuđi bzinis da bi u budućnosti opstao.

Čačanski  P…S… fashion  šije i zaštitne maske, kao što to u Španiji čini modna industrija, pa još i donira!

Pored poteza istinskih marketara,  pratila sam poruke koje su stizale od predstavnika industrija koje me zanimaju preko socijanih mreža: hvala zaposlenima, slike sa maskama i rukavicama, a onda i poruka sličnih ovoj parafrazi: starijim građanima preporučujemo da se sačuvaju tako što će koristiti e-banking, m-banking i contactless kartice, kao i bankomate?

Jedino je nezgodno što kad odeš do tog superdigitalizovanog bankomata superdigitalizovane banke, neki algoritam nije javio „centrali“ da je bankomat prazan. Pa ipak moraš da šetaš da bi došao do svog keša jer, kao što znate, starija osoba mora dati neki keš toj mlađoj komšinici koja za nju obavlja nabavku. Toliko o tome da ti banka čuva zdravlje.

Jedna druga banka, za razlike od malopre pomenutgo Uber Eats nije mogla da tvikuje softver, pa kad na bankomatu tražiš stanje, on ti traži da odobriš 15 dinara troška. Ako to isto stanje tražiš u banci- ne naplaćuju ništa. Helloooooo?

Uzmimo taj avion iz Kine sa svom tom zaštitnom i drugom medicinskom opremom. Neko je tu opremu u onoj onakvoj Covid19 potresenoj Kini sabrao sa raznih mesta, pa pripremio dokumentaciju, pa stavio na taj avion, pa ga sačekao u Beogradu. Potom je administrirao svu robu, raspodelio je i dostavio na dogovorena mesta.

Radom i znanjem stečeni međunarodni sertifikati za kvalitet im omogućuju da ono što znaju –  mogu i da rade. Čak i u „koronsko“ doba. U Evropi. U svetu. Zamislite, znanje radi te je ista ekipa napravila i koridore kroz Evropu  i obezbedila prolaz kamionima koji dovoze robu u Srbiju: od lekova do hrane.

Pošto nema granice u ovom delu Evrope na kojoj nema njihovih kamiona i njihovih ljudi – imaju realne izveštaje sa graničnih prelaza koje „šeruju“ bez umotavanja u kovidne komunikacijske oblande. Opet, znanje radi.

NIje tajna, MIlšped je klijent naše agencije kao što ranije pomenuti brendovi koje pohvalih nisu, pa nemoj neko da misli da ja ovde PR-išem.
Sigurna sam da postoje i druga, manja preduzeća koja koriste svoje znanje, iskustvo, svoje reference i kredibilitet kako bi napravili razliku i održali svoj biznis.

Brojni faktori koji utiču na biznis performans su dubinski poremećeni. Marketing je dovoljno oboleo prekidanjem određenih lanaca snabdevanja koji direktno utiču na troškove, zatim globalnim ograničenjem kretanja, manjkom ljudi, a o suženoj potrošnji da i ne govorimo.

Verujem da nema potrebe da se, u ovakvoj sitauciji dodatno „kovidira“ i komunikacija.

Period ispred nas je izazovan. Možemo još malo da  jadikujemo, da se bavimo empatičnim kontentima. Sve je to OK i mnogima znači; svi to sada radimo.  Ali, vreme je da fokus prebacimo na suštinu marketiranja – na profitabilan opstanak na tržištu. Ili, za mnoge- samo opstanak na tržištu.